Ilija Nikčević, Krtica i sunce

Dečače, priznajem ti, ni za mene nema
u svetu stvari ni mrtve ni neme,
kamenje hoda i pevaju trave;
sve stvari su u svetu žive, i goleme,
sve govore i imaju ljudske oči prave.
 
I meni svet se čini pun stvorenja,
pun stvorenja o kojima govore priče.
I ja, u pravdu imam poverenja
i volim onog koji je proriče.
Desanka Maksimović, Nad knjigom bajki

​Da li u današnjem vremenu, kada žurimo za nepotrebnim i kratkotrajnim užicima, kada prelazimo preko svojih ideala i principa da bi došli do cilja, možemo da se osvrnemo i pronađemo jednog dobrodušnog, skromnog i istrajnog čovjeka, koji radi za druge, a ne za sebe?
Jednom mi je, moj prijatelj, pisac i poznavalac derviškog svijeta, ispričao anegdotu. Slijepi derviš je išao ulicom i držao u ruci upaljeni fenjer. Kada su ga upitali zašto nosi upaljeni fenjer ako ga ne vidi, on je odgovorio: Nosim ga zbog vas! Zar nije duševna hrana pokazati drugome put, ako je izgubljen? Naše duhovne oči ponekad ne vide iako su otvorene...

Read More